Свјетски дан мола

  • -
dan_mola

Свјетски дан мола

Данас, 23. октобра (10. 23.), хемичари и љубитељи хемије широм свијета славе Дан мола у част једне од најважнијих хемијских константи – Авогадровог броја. Авогадров број износи 6,022045 × 1023 mol-1 и повезан је једном од седам основних физичких величина, количином супстанце и њеном мјерном јединицом – молом. Хемичари знају да је мол она количина супстанце која садржи тачно 6,022045 × 1023 елементарних јединки (атома, молекула, јона, електрона).

Треба поменути и то да, насупрот општем увјерењу, Авогадров број није открио, односно израчунао Амадео Авогадро (1776-1856). Авогадро је већ био адвокат када се заинтересовао за математику и физику, па је 1820. године  постао први професор физике у Италији. Најпознатији је по својој хипотези да једнаке запремине различитих гасова на истој температури и притиску садрже исти број елементарних јединки. У част  Авогадровог великог доприноса у рјешавању вјероватно највећег проблем свог времена – успостављања разлике између атома и молекула – број јединки у једном молу супстанце се назива Авогадровим бројем.

Сматра се да је њемачки хемичар Јозеф Лошмит био први научник који је израчунао стварни број јединки у одређеној маси супстанце. 1865. године Лошмит је на основу кинетичко-молекулске теорије израчунао број јединки у 1 cm3 гаса при стандардним условима. Ова вриједност је данас позната као Лошмитова константа и њена вриједност износи 2.6867773 × 1025 m-3.

Израчунавање тачне вриједности Авогадровог броја било је могуће када је амерички физичар Миликен 1910. године одредио елементарно наелектрисање електрона. Други приступ одређивању тачне вриједности ове константе заснива се на мјерењу густине ултрачистог материјала на атомском нивоу помоћу дифракције X-зрака. На овај начин могуће је одредити број атома по јединичној ћелији кристала, као и удаљеност између еквивалентих тачака које дефинишу јединичну ћелију кристалне решетке.