РАЈКО ГЊАТО (2025) – СРПСКА НАЦИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА – Теоријско-методолошка утемељеност, историјско-географски, геополитички, етнокултурни, демографски и просторно-функционални процеси и системи организације у српском етничком простору, Издавач: Природно-математички факултет Универзитет у Бањој Луци, ISBN 978-99976-86-27-5, стр. 848.
Рецензија: др Мирко Грчић, професор емеритус, Географски факултет,Универзитет у Београду и др Драшко Маринковић, редовни професор Природно-математички факултет, Универзитет у Бањој Луци

Кратки осврт на књигу Српска национална географија

Географска литература богатија је за једно садржајно научно дјело. Обимна научна монографија аутора др Рајка Гњата, професора емеритуса Природно-математичког факултета, настала је као резултат вишедеценијског научног рада и каријере универзитетског професора у току које је, осим предмета теоријске и примјењене географије, предавао Националну географију /Географију српских земаља. Проучавајући српски етнички, историјско-географски и етнокултурни простор у контексту историјских, геополитичких и демографских развојних процеса проф. Гњато на комплексан начин сагледава историјску и географску стварност у српском етничком простору манифестовану у његовој фрагментацији и сажимању, (не)државотворности, демографским приликама, културном идентитету и просторно-функционалној организацији.
Иако је о српском етничком простору и процесима у српском етносу написано више десетина научних радова и књига, углавном с фокусом на геополитичке прилике на Балкану и промјене у етничкој структури становништва, ово је прва научна монографија у којој се развој српског народа у његовом етничком простору сагледава из разних аспеката историјске и геополитичке условљености, миграција, вјештачких етногенеза и мимикрија те њихове рефлексије на укупне друштвене процесе и међуетничке односе, посљедично и политичку фрагментацију простора. Проблеми демографског нестајања Срба покрећу питање очувања културног идентитета и културне баштине Срба изван српског државотворног простора, укупних односа унутар српског народа и развојне перспективе у савременим геополитичким односима и просторно-функционалној организацији.
Професор Гњато акуелизује теоријска и практична питања националне географије и њене улоге у очувању идентитета, као и значај националне регионалне географије у прочавању српског етничког простора, разумјевању развојних процеса и система организовања те сагледавању развојне перспективе, чиме би се требао редефинисати и њен положај у образовном систему.
Иако написана научном методологијом и аргументима географске науке, научна монографија Српска национална географија аутора професора емеритуса Рајка Гњата има мултидисциплинарни карактер егзактним научнио-теоријским, прагматичним и системским приступом проблематици те бројним изворима географске, историјске, правне, етнолошке и друге литературе и обимне статистике (480 библиографских јединица и статистичких извора) који потврђују њену комплексност, научну аргументацију, теоријски и практични значај.

Аутор текста: др Мира Мандић, редовни професор Природно-математички факултет Универзитет у Бањој Луци