All posts by Milana Grbic

Ако желиш да радиш у основној или средњој школи, онда на ПМФ-у можеш да постанеш:

• дипломирани професор биологије – 240 ECTS
• дипломирани професор географије – 240 ECTS
• дипломирани професор екологије – 240 ECTS
• дипломирани професор математике и информатике – 240 ECTS
• дипломирани професор техничког образовања и информатике – 240 ECTS
• дипломирани професор физике – 240 ECTS
• дипломирани професор хемије – 240 ECTS

Ако желиш да радиш у индустрији, на Универзитету, у научним или стручним институцијама, онда на ПМФ-у можеш да постанеш:

• дипломирани биолог – 240 ECTS
• дипломирани географ - ГИС – 240 ECTS
• дипломирани географ - туризмологија – 240 ECTS
• дипломирани еколог – 240 ECTS
• дипломирани математичар и информатичар – 240 ECTS
• дипломирани информатичар – 240 ECTS
• дипломирани просторни планер – 240 ECTS
• дипломирани физичар – 240 ECTS
• дипломирани хемичар – 240 ECTS

Информатички смјер на ПМФ-у пружа ти могућност за улазак у динамичан свијет рачунарских и информатичких наука и технологија. Овај смјер обухвата области као што су програмирање, развој софтвера, базе података, веб дизајн, истраживање података, вјештачка интелигенција и многе друге. Користићеш савремене програмске језике и технологије као што су Python, Java, C, JavaScript, React, и многе друге, које се користе у информатичкој индустрији.   Ако желиш да дијелиш знање и вјештине о информатици са будућим генерацијама, смјер професор математике и информатике или професор техничког образовања и информатике су идеалан избор за тебе. Поред информатичких области, на овим смјеровима ћеш изучавати и области методике наставе, педагошке технике и структуре образовног система, које ће ти омогућити да постанеш успјешан  наставник.

Занимање хемичара у 21. вијеку сматра се једним од најважнијих с обзиром на многе изазове с којима се модерно друштво суочава. На Студијском програму хемија студенти добијају савремена хемијска знања и постају успјешни стручњаци у многим пољима и областима.
Дипломирани хемичари могу да се запосле у лабораторијама и институтима од јавног значаја, надлежних за сигурност и здравствену исправност воде, хране, предмета широке употребе, различитих материјала и генерално животне средине. Осим тога, многи од наших колега запослени су у развојним и истраживачким одјељењима хемијске, фармацеутске, прехрамбене, нафтне и других грана индустрије, као и у одговарајућим испитним лабораторијама. Дипломирани хемичари раде и у производним погонима разних индустрија, министарствима и другим институцијама. Треба свакако знати да су многи хемичари изабрали научну каријеру и запослени су у научним и високошколским институцијама гдје су важни чланови истраживачких тимова.
На Студијском програму хемија стиче се и звање професора хемије. Професори хемије у основним и средњим школама су важна карика у образовању и ученицима пружају неопходна знања из различитих области хемије, која су кључна за разумијевање природних процеса, као и за здрав и безбједан живот.
Оба смјера ти пружају изванредне могућности за лични и професионални развој. Уживај током студирања у узбудљивој научној области каква је хемија!

Да ли си одушевљен/а богатством живог свијета који постоји на нашој планети? Желиш ли да проучаваш биљке, животиње, гљиве или микроорганизме нашег ближег и даљег окружења? Да ли си заинтересован/а за изучавање ДНК? Знаш ли како је настао живот и како ћелије између себе размјењују информације? Уколико је на неко од ових питања твој одговор потврдан, размисли да упишеш општи смјер Студијског програма биологија и стекнеш звање дипломирани биолог.

Ако желиш да будеш професор биологије у основној или средњој школи и преносиш знања из ове предивне природне науке, тада је наставни смјер Студијског програма биологија идеалан избор. На овом смјеру стичу се знања из биолошких наука, али и психологије, педагогије и методике наставе јер су она неопходна за успјешну каријеру у образовању. Као будућем професору биологије пред тобом су могућности образовања и формирања личности младих људи који ће своју каријеру стећи у различитим областима.

Екологија и заштита животне средине у данашње вријеме су неке од најважнијих научних дисциплина у нашем друштву. Увећан број становника наше планете, небрига о животној средини, оскудица пијаће воде и здраве хране неки су од највећих изазова са којим се наше друштво сусреће. Да би постао добар стручњак у области екологије, мораш добро познавати биологију, хемију и географију. Стога је ову мултидисциплинарну област екологије и заштите животне средине идеално студирати на општем смјеру СП Екологија и заштита животне средине и стећи звање дипломирани еколог.
Ако би да преносиш знање о важности екологије и зашите животне средине на будуће генрације онда је за тебе наставни смјер СП Екологија и заштита животне средине на којем се постаје дипломирани професор екологије.

Студирањем географије научићеш да иза љепоте Земље стоје географски процеси и појаве. Сазнаћеш још како да те процесе откријеш, како да их анализираш, приказујеш и усмјераваш. Географија ће ти показати како да изучаваш миграције становништва, развој и функцију насеља, како да анализираш урбане и аграрне просторе и дајеш одговоре на настале проблеме. Овај студиј ће ти омогућити путовање кроз геолошку историју Земље, али те упутити и у процесе који свакодневно мијењају њено лице. Овај студиј те позива да истражујеш стварне узроке и посљедице климатских промјена. Овдје можеш сазнати како да све те процесе и појаве анализираш путем географског информационог система. Након завршетка основног студија као дипломираном професору географије отвара ти се могућност рада у основним и средњим школама, привредним субјектима, институтима, заводима и другим државним и приватним институцијма.

Ако тежиш ка стручности у области теоријске и примјењене математике, смјер на којем се постаје дипломирани математичар и информатичар је идеалан за тебе. Овај смјер обухвата широк спектар тема, укључујући алгебру, анализу, геометрију и вјероватноћу, али и напредна знања из рачунарских области програмирања, база података и истраживања података. Студенти стичу напредне математичке вјештине и апстрактно разумијевање, припремајући се за изазовне професионалне путеве у научном истраживању, индустрији и образовању.

Ако желиш да подучаваш и инспиришеш будуће генерације, онда је смјер на којем се постаје дипломирни професор математике и информатике одличан избор. Овај смјер те припрема за предавање математике и информатике за основну и средњу школу. Кроз студију образовних метода и специфичности предавања математике и информатике, студенти стичу теоријско и практично разумијевање математике и информатике.

Оба смјера отварају ти врата ка истраживањима, настави и различитим примјенама математике. Настави са истраживањем свијета математике на ПМФ-у и припреми се за изазове и успјешне каријере у овој захтјевној, али занимљивој области!

Откривање и тумачење разних природних појава од настаријих времена привлачило је највеће свјетске умове. Архимед, Галилео Галилеј, Исак Њутн, Алберт Ајнштајн, Никола Тесла као и стотине и хиљаде других свјетских научника своје животе су посветили откривању закона физике и својим открићима наше животе у знатној мјери учинили лакшим и угоднијим. На општем смјеру СП Физика, гдје се стиче звање дипломирани физичар, имаћеш могућност да стекнеш дубока теоретска, али и оперативна знања из разних грана физике, као и да истражујеш најновије изазове у овој науци.
Ако имаш жељу да дијелиш знања о физици са млађим генерацијама онда је за тебе звање дипломирани професор физике.

Ако желиш да учиш о географским карактеристикама дестинација, клими, топографији, природним ресурсима и културно-историјским аспектима, те да истражујеш како ови фактори утичу на одлуку туриста при избору дестинације и како туризам сам утиче на животну средину и заједнице онда је за тебе смјер Туризмологија на којем можеш да постанеш дипломирани географ - туризмологија.

Уколико је сфера твог интересовања простор који нас окружује, уколико те занимају аспекти друштвеног, економског и еколошког развоја и желиш да истражиш и разумијеш интеракцију људи са простором и на који начин просторни планери креирају будућност, онда си на правој адреси, јер си будући просторни планер.
Кроз ове студије стичу се различите вјештине и знања из просторно-планске науке и струке, савладавају технике анализе простора, технике и методе израде просторно-планских докумената и стичу најновија теоријска и практична знања о рационалном управљању просторним ресурсима.
Просторни планери, не само што се баве будућим развојем градова, региона и држава, већ су и медијатори између природе, територијалних елемената и друштвених интереса с једне, и предуслова за складно задовољење захтјева становништва у погледу рада, становања, разоноде и рекреације, с друге стране.

Географски информациони системи (ГИС) обухватају савремене технологије и методологије за прикупљање, анализу и визуелизацију географских података. Ако би да се упознаш са низом техника гео-процесирања, научиш да анализираш просторне податаке и развијаш ГИС апликација, онда је за тебе ГИС смјер на којем можеш да постанеш дипломирани географ - ГИС.  На овом смјеру ћеш научити како интегрисати географске информације са различитим областима као што су урбанизација, животна средина, транспорт и многе друге. Специфична стручна знања која стекнеш у области ГИС-а  пружиће ти могућности за каријеру у различитим областима, укључујући градско планирање, заштиту животне средине, транспорт, истраживање и развој.

Ако имаш амбицију да радиш у настави техничког васпитања или информатике онда је за тебе занимање дипломирани професор техничког образовања и информатике. Прихватајући најновија техничка, инжењерска, информатичка и педагошка достигнућа, на овом смјеру се образују будући професори техничког васпитања и информатике, који су оспособљени за реализацију, анализу и унапређивање наставне праксе, као и рјешавање и других професионалних задатака у систему васпитања и образовања, привреди, подручју информационих технологија и њихове имплементације.