Студирај хемију на ПМФ-у!

Ако имаш истраживачки дух, желиш боље разумијети природу и свијет око себе и ако желиш уронити у узбудљив свијет нових открића, студирање хемије је твој најбољи избор. Знање и вјештине које ћеш стећи кроз теорију и експерименте, отвориће ти један нови пут, који ће те одвести у непресушно поље истраживања: како сазнати од чега се састоје и каква је структура различитих материјала, како се провјерава квалитет готових производа или како се стварају неки нови производи. Различити изазови с којима се савремено друштво суочава, у смислу смањења загађења и очувања здраве животне средине, обезбјеђења здравствено исправне воде и хране, као и потребе за синтезом нових једињења, пред хемичара стављају озбиљан задатак сталног усавршавања и изналажења нових рјешења. Кроз тимски рад, научићемо те како да анализираш податке, рјешаваш проблеме, развијеш критички начин размишљања и дођеш до нових идеја.
На правом си мјесту и ако машташ о преношењу стеченог знања ученицима у основним и средњим школама, јер посвећујемо посебну пажњу његовању наставничке професије. Професори хемије су веома важни у образовању. Зато ћемо те подучити и потребним вјештинама и методама рада у настави.
Хемија је свугдје око тебе!
Дођи, одважи се на нови корак у животу!
Хемију на ПМФ-у можеш студирати на СП Хемија. Можеш постати дипломирани хемичар, о чему можеш више прочитати овдје или дипломирани професор хемије, о чему можеш сазнати више овдје.

Еразмус+ пројекат ChemTeach званично почео са радом

Уводни састанак партнерског Еразмус+ пројекта Природно-математичког факултета „Унапређење квалитета наставе хемије у стручном образовању у Босни и Херцеговини“ (Improvement the quality of chemistry teaching in VET in Bosnia and Herzegovina – ChemTeach) одржан је 21. и 22. фебруара 2024. године у Братислави. Координатор пројекта је Словачки технички универзитет у Братислави, односно Факултет за хемијску и прехрамбену технологију овог универзитета са којим Природно-математички факултет остварује дугогодишњу успјешну сарадњу. У реализацији ChemTeach пројекта учествује и пет средњих школа у чијем наставном процесу је хемија значајан предмет. То су Средња хемијска школа из Братиславе и Виша средња хемијска школа из чешког града Пардубице, те три школе из Бање Луке – Гимназија, Медицинска школа и Технолошка школа.

Циљ пројекта је развијање експерименталних метода и дигиталних алата по мјери ученика, повезивање научних концепата са свакодневним животом и израда приручника са дигиталним наставним материјалом, који ће допринијети компетенцијама наставника. Ове активности ће свакако допринијети и модернизацији наставе на нашем факултету, односно дати смјернице за развој курикулума за будуће професоре хемије. Посебна пажња биће посвећена комуникацији са представницима одговарајућих компанија и института како би се осигурала релевантност у смислу потреба привреде за одговарајућим хемијским знањима и вјештинама. На састанку су најављене и прве пројектне активности које ће се одржати на Природно-математичком факултету крајем марта, а наш тим су представљале асистентице Студијског програма хемија Сања Пржуљ, Драгана Гајић и Дејана Савић.

Аутор текста: проф. др Милица Балабан

Студирај екологију на ПМФ-у!

Ако те одувијек привлачила љепота природе и желиш допринијети очувању планете, студирање екологије је твој пут ка остварењу тог сна. Кроз истраживање врста, екосистема, одрживог развоја и рјешавање еколошких изазова, ти, будући студент екологије, стичеш знање и вјештине потребне за очување живог свијета. Овај програм није само позив на активизам, већ и прилика да  дубоко урониш у теме попут климатских промјена и очувања биоразноврсности. Студирањем екологије постајеш покретач позитивних промјена, а твоја посвећеност постаје кључ заштите наше планете. Ово је твој позив да се придружиш глобалној еколошкој заједници и постанеш чувар природе који обликује будући свијет. Авантура почиње на ПМФ-у, на твом путу према очувању и обликовању еколошке будућности.

Екологију и заштиту животне средине на ПМФ-у можеш студирати на СП Екологија и заштита животне средине, на општем смјеру гдје постајеш дипломирани еколог (више информације је доступно овдје) или на наставном смјеру гдје постајеш дипломирани професор екологије (више информације је доступно овдје).

Одржана обука студената Туризмологије за Међународни сајам туризма 2024.

Представник туристичке организације Републике Српске Бранка Михајловић, виши стручни сарадник за маркетинг и издаваштво, 26.02.2024. године у просторијама Природно-математичког факултета, студентима Студијског програма географије, смјер Туризмологија је одржала обуку за учешће на Међународном сајму туризма, који ће се одржати од 1. до 3. марта у Бањалуци.

Обука је обухватила упознавање студената са основним елементима припреме и реализације активности на сајму туризма као и постсајамске активности. Студентима су презентоване основне информације за припрему њиховог учешћа у својству информатора на предстојећем „4. Међународном сајму туризма Бања Лука 2024.“

Ангажованост студената на овим манифестацијама омогућава искуство у маркетингу, прилику да се истакну пред будућим послодавцима, али и да изграде корисне контакте за даља усаврашавања у струци.

Аутор текста: проф. др Александра Петрашевић

Предавање проф. Јури Панебрацева

У петак, 23. фебруара 2024. године, проф. Јури Панебрацев са Заједничког института за нуклеарна истраживања (ЈИНР) у Дубни, Русија, одржао је предавање под називом „Заједнички институт за нуклеарна истраживања (Дубна) – наука и настава“. Овај врхунски научник има огроман научни допринос у научној области нуклеарне физике и шеф је Лабораторије за физику високих енергија као и Универзитетског центра ЈИНР, ЈИНР, Дубна, Русија.

Предавање проф. Панебрацева је било подијељено у два дијела. У првом дијелу је представљен институт, његове лабораторије и истраживачки центри који нису везани искључиво за област нуклеарне физике, већ и многе друге области, укључујући истраживања нових материјала, нанотехнологије, астробилогију и друге.

Други дио предавања се односио на развој нових наставних метода, а посебно кориштење ресурса за извођење наставе на даљину као и кориштење виртуелних лабораторија, које овај институт развија за све нивое наставе (детаљније овдје.).

Професор Панебрацев је упутио позив свим заинтересованима, како студентима – тако и сарадницима и наставницима нашег универзитета да користе њихове доступне ресурсе, као и да се пријаве за научну сарадњу са ЈИНР институтом у Дубни.

Аутор текста: проф. др Синиша Вученовић

Припреми се за упис на ПМФ!

Похађај  припремну наставу и припреми се за пријемни испит на најбољи могући начин.
Припремна настава ће бити организована из хемије, за све кандидате који треба да полажу пријемни испит из хемије, те из математике, за све будуће студенте ПМФ-а који полажу пријемни испит из математике.

Термини припремне наставе из хемије су:

  • 11.05.2024. од 10.00 часова
  • 18.05.2024. од 10.00 часова
  • 25.05.2024. од 10.00 часова
  • 01.06.2024. од 10.00 часова

Термини припремне наставе из математике су:

  • 11.05. од 9.00 часова
  • 18.05. од 10.00 часова
  • 24.05. од 9.00 часова
  • 31.05. од 9.00 часова
  • 08.06. од 9.00 часова
  • 15.06. од 10.00 часова

Припремна настава је бесплатна.
Прати информације на сајту и инстаграм страници факултета.

Успјешно реализована стручна пракса информатичког смјера у зимском семестру 2023/24. године

Током зимског семестра, студенти четврте године информатичког смјера имали су прилику да стекну вриједно практично искуство кроз различите активности у склопу предмета Стручна пракса.

Радионица са члановима тима за људске ресурсе компанијe м:тел одржана је 8. новембра 2023. године у рачунарској сали ПМФ-а. Кроз ову радионицу студенти су стекли увид у процес селекције кандидата при пријави за посао, од почетног корака писања биографије и пријаве, до самог интервјуа, те се тако упознали са овим важним аспектом савременог пословања. Више детаља о радионици можете прочитати на страници СП Математика и информатика, као и у објави компаније м:тел.

Друга обавеза студената је била пракса у компанији м:тел, у периоду од 20. новембра до 1. децембра радним данима. Фокус праксе био је на теми „Data Life Cycle“, пружајући студентима прилику да стекну практично искуство у управљању подацима у свим фазама животног циклуса података. Више детаља о пракси у м:тел-у можете прочитати овдје.

Предавање на тему „Банкарство у ери дигитализације“, одржано је 27. децембра 2023. године, када смо у рачунарској сали ПМФ-а угостили колеге из Addiko банке – Слађана Станића, члана Управе Банке и Владимира Телебака, директор Одјела управљања ризиком за становништво. Занимљива предавања су омогућила студентима да стекну увид у банкарску индустрију, те важности улоге математичара и информатичара у дигитализацији банкарства.

Наведене активности пружиле су студентима конкретне увиде у практичне примјене информатичких вјештина у стварном пословном окружењу, доприносећи њиховом професионалном развоју и припреми за будуће изазове у индустрији.

Овом приликом се захваљујемо нашим партнерима –  компанији м:тел и Addiko банци, за подршку при реализацији наведених активности, а нашим студентима честитамо на успјешно обављеној стручној пракси!

Аутор текста: доц. др Милана Грбић
Слике: м:тел и Addiko банка

Сарадња са Географским факултетом Универзитета у Београду

Декан Природно-математичког факултета Универзитета у Бањој Луци проф. др Радослав Декић и декан Географског факултета Универзитета у Београду проф. др Велимир Шећеров потписали су 23. фебруара 2024. године Споразум o сарадњи ове двије образовне институције.

Како се наводи у тексту Споразума ове двије образовне институције ће обављати сарадњу у размјени информација о укупном наставном плану и програму школовања. Сарадња ће, такође, обухватати и размјену кадрова, научних публикација, специјалне литературе и циркуларних писама, којима ће се континуирано обавјештавати о достигнућима образовних установа. Поред тога, заједно ће се реализовати научно-истраживачки пројекти, организовати конференције и симпозијуми, али проводити и други облици сарадње.

Аутор текста: проф. др Александра Петрашевић

Билатерална сарадња са Факултетом за логистику Универзитета у Марибору

Координатор сарадње из Републике Српске проф. др Тања Мишлицки Томић са Природно-математичког факултета Универзитета у Бањој Луци се састала са координатором из Републике Словеније доц. др Лазаром Павићем са Факултета за логистику Универзитета у Марибору. Повод састанка је покретање активности на двогодишњем пројекту „Агротуризам као логистичка подршка одрживости природног и културног насљеђа Републике Словеније и Републике Српске“.

Извор: РТРС

Заједнички теренски рад и размјена знања и информација помоћи ће да се процијени одржива агротуристичка понуда Републике Српске, те на основу примјера добре праксе Словеније, дају смјернице за њено побољшање.
Састанку је присуствовала и координатор за академску размјену у програму CEEPUS III „Tourism and Agriculture Sustainable Alliances – #TASA network“, проф. др Ирена Медар Тањга са Природно-математичког факултета у Бањој Луци. Договорене су размјене студената и наставног особља и други видови академске сарадње.

Аутор текста: проф.др Тања Мишлицки Томић

Проф. др Драшко Маринковић одржао предавање о демографској слици Републике Српске

Проф. др Драшко Маринковић, редовни професор Студијског програма географија, одржао је дана 21. фебруара 2024. године предавање на тему „Демографска слика Републике Српске – стање и перспективе“ на Филозофском факултету у оквиру серија догађаја „Сриједа на Филозофском“.

Професор је изложио детаљну анализу демографског стања Републике Српске у посљедњих двадесет година, са акцентом на природну депопулацију, интензиван процес старења, као и на константну емиграцију радно-способног и фертилног становништава. Кроз предавање је изложио прогнозу демографског развоја до 2050. године и предложио низ стратешких мјера за побољшање демографске слике.

Поред наставника, сарадника и студента са Универзитета у Бањој Луци предавању је присуствовао и велики број новинара, што указује на значај ове тематике.

Вијест о предавању проф. Маринковића која je oбјављена на веб страници Филозофског факултета можете прочитати овдје.

Аутор текста: проф. др Александра Петрашевић